ENERGETSKI PASOŠ OBAVEZAN ZA NOVE ZGRADE

Od prvog juna za dobijanje građevinske dozvole svaki objekat će morati da ima i elaborat o potrošnji energije, tzv. energetski pasoš. Bitno za naglasiti je da bez njega, zgrada neće biti uknjižena.

U poređenju sa Evropskom unijom, građani Srbije troše 75% više električne energije po jedinici bruto domaćeg proizvoda (BDP), a potrošnja energije je veća i ako se uporedi kupovna moć građana. Niko nema novca na bacanje, a neracionalnom potrošnjom električne energije upravo to radimo. A osim toga, bahato ponašanje šteti i životnoj sredini. Kako bismo bili energetski efikasniji potrebno je okrenuti se obnovljivim izvorima energije, ali je neophodno i primenjivanje nove politike prilikom same gradnje objekata. Upravo takve novine doneo je i Pravilnik o energetskoj sertifikaciji zgrada. Naime, svako ko se u drugoj polovini godine odluči za gradnju, ili rekonstrukciju nekog objekta, moraće da ima i dokument o potrošnji energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje. Sertifikate će izdavati ovlašćena organizacija, odnosno inženjer sa licencom EE, a njemu će licencu dodeljivati Inženjerska komora Srbije.

Energetski pasoš zgrade sadrži opšte podatke o zgradi, o potrebnoj energiji, klimatske podatke, termotehničke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava samog objekta, rekla nam je načelnica Odeljenja za građenje Ministarstva životne sredine, rudarastva i prostornog planiranja, Jasminka Pavlović.

„Kod obezbeđivanja efikasnog korišćenja energije u zgradama uzima se u obzir vek trajanja zgrade, klimatski uslovi lokacije, položaj i orijentacija, njena namena, materijali i elementi strukture zgrade, tehnički sistemi, kao i izvori energije i mogućnost za korišćenje obnovljivih izvora energije“, naglašava naša sagovornica.

Energetski pasoš moraju da poseduju sve nove zgrade, kao i postojeće koje se prodaju, daju u zakup, rekonstruišu, ili energetski saniraju. S obzirom na to da ne mogu sve zgrade biti energetski efikasne zbog svoje namene, takvi objekti su izuzeti Pravilnikom o energetskoj sertifikaciji zgrada.

„Od obaveze posedovanja energetskog pasoša izuzete su postojeće zgrade koje se prodaju, daju u zakup ili rekonstruišu, a imaju neto površinu manju od 50 metara kvadratnih, zatim radionice, proizvodne hale koje u skladu sa svojom namenom moraju da drže otvorena vrata više od polovine radnog vremena, zgrade namenjene za verske obrede, zgrade koje su pod zaštitom, a dodatni radovi bi tu zaštitu ugrozili, kao i zgrade koje se ne greju ili se greju na temperaturi do12 stepeni“, objašnjava Pavlovićeva.

Zgrade će biti podeljene na razrede koji su pravi pokazatelji koliko zapravo energije troši određeni objekat. Recimo za stambene objekte energetski razred određuje se na osnovu maksimalne dozvoljene godišnje potrebne finalne energije za grejanje.

To znači da sve nove zgrade koje dobiju građevinsku dozvolu, ne smeju godišnje da troše više od 60 kilovat časova po kvadratnom metru korisnog prostora, što odgovara „C“ razredu. A da li će veća ušteda energije povećati cenu nekretnine na tržištu?

„Naravno da će to uticati na promet nepokretnosti, ali će svakako uvesti i red. Svako ko kupuje ili uzima u zakup zgradu, mora biti upoznat sa stanjem objekta, ali i sa troškovima korišćenja i održavanja, kao i uticajem na životnu sredinu“, naglašava načelnica Jasminka Pavlović.

Bez pasoša neće moći da se dobije dozvola ni za rekonstrukciju zgrade, a on će biti neophodan i kod adaptacije koja obuhvata više od 25% građevine.

„Želimo da pokažemo kako je to isplativo. Ako se postojeći objekti pomere za samo jedan razred, mi ćemo to smatrati energetskom sanacijom. Takva sanacija je primenjena na četvrtini starih zgrada u Istočnoj Nemačkoj“, naglašava načelnica Odeljenja za građenje resornog Ministarstava.

Sve bi to trebalo da doprinese razmišljnju o kvalitetnijoj gradnji i energetskoj efikasnosti još pri udaranju temelja. Jer, neracionalno trošenje može Srbiju dovesti do energetske zavisnosti, koja će naše račune učiniti još većim.

„PAMETNOM“ GRADNJOM DO UŠTEDE I ZDRAVIJE SREDINE

Statistika pokazuje da se oko 45% ukupno proizvedene svetske energije potroši u poslovnim i stambenim objektima, a paradoks je što ljudi više od 40 odsto svog radnog vremena provode van kancelarija. Međutim, i kada nisu u njima, grejanje ili hlađenje radi, pa se na taj način veliki udeo energije, bukvalno baci. Ipak, rešenje za uštedu energije nude tzv. „pametne zgrade“.

U modernom svetskom građevinarstvu velikih poslovnih i javnih objekata, sve češće se može čuti termin „pametne zgrade“. Veliki troškovi za potrošnju električne energije, mnoge poslove čine neisplativim. Nastojanje da se uštedi energija, dovelo je do razvoja tehnologije, tačnije do automotizacije poslovnih, ali i stambenih objekata. „Pametna gradnja“ kontroliše potrošnju energije i čini je efikasnijom.
"Da biste uveli kompjuterski sistem grejanja i hlađenja u neki objekat, morate znati da je osnovni preduslov za tako nešto dobra izolacija zgrade. Matematika pokazuje da je potrebno uložiti svega 2% više nego u osnovni tip gradnje, a to ulaganje se isplati već nakon tri do pet godina", kaže direktor firme ION SOLUTIONS, Velimir Čongradac.

"Atribut „pametna“, poslovni objekat dobija prilagođavajući svoje parametre spoljašnjem okruženju i kompletnoj organizaciji koja sa zaposlenima i klijentima u njoj provode radno vreme. Svoj puni smisao koncept dobija stvaranjem bezbednog, komfornog, produktivnog i ekonomičnog radnog okruženja, uz istovremenu štednju energenata, smanjenje troškova održavanja i opšte društvenu korisnost zaštite životne sredine", dodaje Čongaradac.

Ceo sistem se kontroliše putem kompjutera, koji taj sistem čini efikasnijim i ekonomičnijim. Naime, senzori detektuju da li ima nekoga u određenoj prostoriji ili ne. Ako nema, za propisano vreme ceo sistem grejanja ili hlađenja prelazi na stend by, a kada se osoba vrati, temperatura se u veoma kratkom roku vrati na željenu visinu. Još jedan koristan primer koji postoji u pametnoj zgradi jeste taj, da čim se otvori prozor grejanje ili hlađenje se automatski gasi i na taj način ne dolazi do „bacanja“ energije, već do njene uštede. Čim štedite energiju, štedite i novac, a to će pokazati prvi sledeći račun za struju.
Osim materijalne uštede „pametnom gradnjom“ se doprinosi i zaštiti životne sredine, što bi trebalo da je prioritet u svim oblastima života, pa samim tim i u građevini.

"Svoj puni smisao, koncept dobija stvaranjem bezbednog, komfornog, produktivnog i ekonomičnog radnog okruženja, uz istovremenu štednju energenata, smanjenje troškova održavanja i opšte društvenu korisnost zaštite životne sredine. Na taj način se potpuno zaokružuje upravljanje modernom poslovnom zgradom, pri čemu pomenuti koncept predstavlja moćan poslovni alat i generator profita za vlasnike, a ujedno i izvor satisfakcije za korisnike prostora i odgovorno rešenje za ekološke potrebe zajednice", ističe direktor ION SOLUTIONS, Velimir Čongradac.

Tačno je da se ovakav sistem isplati na velikim, javnim objektima koji ujedno i troše najviše toplotne i električne energije. Pametnom gradnjom štedimo energiju koja je postala veoma skupa, a do toga je, između ostalog, dovelo i bahato ponašanje ljudi prema njenoj potrošnji. Pametna gradnja nam se nameće kao jedno od mogućih rešenja, kako bismo svakodnevni život učinili energetski podobnijim i kako bismo sačuvali postojeće energetske resurse.


Jedna od poznatijih „pametnih zgrada“ u Novom Sadu jeste novi Urgentni centar KCV

Anka Samardžija

Budite u toku

Najbrži način informisanja! Prijavite se za najnovije informacije preko rss feeda.